Tražim tvoj pogled
u nepreglednoj masi ljudi
oko mene dok
prave zid
gušeći me svojim
mirisima zaostalim
poslije svih puteva
kojima prošli su…
Tražim tvoj pogled
u masi između
kapi kiše
što teško spustila se
nad beton otežao
od svih koraka
koji njime prošli su…
Tražim tvoj pogled
u masi izgubljena
tražeći izlaz iz
okova boli što
steže moje srce
do točke pucanja…
Tražim tvoj pogled
i odahnem kada
plavetnilo moje usidri
se u crnilo zjenice tvoga oka
dozvoljavajući mi da dišem
dok kapi kiše
nijemo ispiru moje suze,
a okovi boli polako
puštaju moje srce da
leti slobodno u
susret tebi…
Martina Kopić
