Sakrij me od pogleda
dok ušuškana u tvoj zagrljaj
puštam jecaj
svih davno skupljenih bolova…
Sakrij me od pogleda
dok tišina noći pušta
svoje kandže ranjavajući
moju dušu novim rezovima…
Sakrij me od pogleda
dok cijelo tijelo
potresaju mi drhtaji ledeni
i pusti da tvoja toplina
bude moj štit…
Sakrij me od pogleda
dok suze ne presuše,
a vrisak nikad pušten ne zamre
na mojim nijemim usnama…
Sakrij me od pogleda
još samo noćas
jer već sutra bit ću
opet ona stara ja…
Martina Kopić
