Jednom shvatiš koliko je sve prolazno…
I želiš uhvatiti sve sretne trenutke…
I oni ti klize kao pijesak kroz prste…
Možda shvatiš koliko su sitnice bitne…
I pamti ih kao najdražu pjesmu….
Možda si jednom zaplakao zvog nekog…
Jer je ostavio pečat na tvome srcu…
Možda nas sutra ne bude…
Zato živi jer ne znaš šta ti život nosi…
Jedino što znam da mi suze klize niz obraze…
Možda nosim u srcu toliko toga…
Ali ne dam da me slomi trenutak…
Ne zamjerite mi zbog sjete…
Danas je takav dan…
Kada shvatiš da želiš još toliko toga…
Želim samo da znate da vas volim…
Tu ne postoji možda….
Vi ste razlog što sve ovo pišem…
I uvijek će ostati zabilježeno…
Na stranicama moga dnevnika…
Za zauvijek…
Maja Ćulumović