Poezija

Bježim,od sumornih misli,od napete strijeleu luku života. Ne osvrćem sedok ostavljam trag,u moru istihobris mojih stopasamo meni je znan. Više ne čekam,ne žurim, ne strepimza

Idi gde hoćeš,sakri se umišiju rupu.Idi gde želiš,putevi su ti otvoreni.Sakri se unajdublju rupu.Na kraj sveta,ali ja ću te pronaći.Pronaću te,u okeanui uzeti svoje srce..

Moj nisi…A i ovo crno vino u čaši tuđe jei sve izgleda k΄o loš nenapisani stih,a poezija je život ovom lutajućem srcukod koga zajedno tuga

Koji se sa vremena na vrjeme pojaviDotakne te nježnoPoigra se sa tvojom kosomJesam li ja vjetarŠto nosi me svudaSa vremena na vrjeme se primiriDa nekom

Sakrij me od pogledadok ušuškana u tvoj zagrljajpuštam jecajsvih davno skupljenih bolova…Sakrij me od pogledadok tišina noći puštasvoje kandže ranjavajućimoju dušu novim rezovima…Sakrij me od

Kad bi samo znalikud prolaze satikud odlaze dani,bi li ih moglizadržati po strani?U kutiju snova,u riznicu sjećanja,u zarobljene misli,u zvuk uzdaha.Sati, gluhi sati.Koliko će ih

Ponekad želim biti ptica.Sanjam da letim,ali ne kao ptica.Prestavljena sam kako pticenikada ne odustaju.Kada ptica slomi krilo,shvatam da je letenje samo san.Sloboda je u letenju.

Noću si indijski šaman,nemir što po mojim venama pleše,miluješ moje umorne kapke,noć želi sunce s ukusom meda,a ja tvoje usne od leda.U ime ljubavi mnogo

Dok sam cijelu noć slušalaKako vlak klopara po tračnicamaI nosi me na dalek putSretna sam što me vodi tamo gdje me srce vuče… Konačno sam

Baš tebe takvogaSa svim vrlinama i manamaJer znam da si stvoren za meneTi koji znaš pripitomitiVjetrove u meniKoji znaš razlučitiKakvi su i odakle pušuTi koji

Sjedim na obalisvojih nadanjaspremna da krenemali ljepota zalazećeg suncame kočidok suza se rađa izplavetnilane bi lipalo u plavetnilokoje prostire se unedogledmameći mena lutanjaali još uvijeksam

Kažem li ti stižem,ne očekuj da ću doći,budim se ranim jutrom,a jedva prespavam noći. Noge kao od olova teškevode me kroz sumorni dan,uskočim li u